Гласник - блог о Загадочној књизи човечанства

Наше душе су "ембриони у утроби" универзума. На Земљи се душе рађају, расту, познавајући таму и светлост. За многе своје инкарнације душа пролази дуг пут кроз биљке, животиње ипостаси и овде се рађа у људској ипостаси. У првим фазама то још увек није човек, већ животиња којој је дат најбољи ниво интелигенције и други људски атрибути. Примери раста душе у различитим хипостасима У ипостаси биљке душа воли живот, али само свој. Прелазећи у ипостас животиње, душа остаје у суштини биљка током својих првих живота. То су, на пример, животиње попут шакала, хијена, мантиса, крокодила, ласица, куна. Они се разликују од биљака по томе што већ почињу да расту пре него што воле своју децу. За све остало их није брига. У њиховим душама још увек нема ни најмање љубави према другима, ни трунке милосрђа. Зато живе своју жртву. Али и њихове жртве у овом тренутку расту свесношћу, патећи од бола и ужаса када их поједу. А онда душа прелази у ипостас племенитије животиње, учећи да бар мало воли др...

Милиони људи живе безгрешно. Искрено раде, не краду, моле се... Али не расту душом. Нека врста марљивих "хатника са ивице". Они не брину о политици (због чега се подлеци проливају у власт), не брину о јединству (због чега палице лупају мали део проклијалих који покушавају да спасу Земљу од провалије), не брину о истинској вери, иако неко од њих служи у црквама и храмовима (због тога паства нема заштитника, нема учитеља, нема подршке за јединство против, на пример, плана елите). Мислите ли да ће у виши свет ући ови послушни хатници који дају моћ палим, који пљачкају и понижавају народе?   Шта је истинска вера, мало "верника" зна. Шта је тачно написано у светим списима не знају, чак ни они који напамет цитирају Свето писмо не разумеју.   Неће спасити на судњи дан "безгрешни" живот људске животиње, ако је при томе равнодушан према онима око себе и према ономе што се дешава.   Због таквих "марљивих" долази и трећи светски рат, чипизација, и даље ...

Универзум се састоји од универзума. У световима се одвија низ од девет времена. У сваком тренутку - своју цивилизацију.   Крајем девете цивилизације, време се завршава и почиње испит душама које имају последњи ниво ипостаси у свом свету. Живели су све своје животе, у свих девет времена учења.   Светови попут нашег су "утроба" универзума у којем расту творевине Свевишњег. Деца Створитеља су само они који су рођени из" утробе " у вечност, полажући испит нивоом своје свести.   Наш свет се састоји од доњег Тројства, у којем се налазе три "спрата" - доњи свет,  средњи и горњи. Испит се одвија истовремено у три света доњег Тријединства. Из Доњег света неко расте до света нивоа нашег (средњег) света. Неко одлази у прах. Из нашег света неки ће отићи у виши свет, други у горњи, трећи у прах, четврти у доњи свет. Из горњег света многи одлазе у виши свет, али мали део ће остати у сличном горњем свету. Из горњег света не одлазе, већ из нашег света ул...

О Судњем дану Наша планета , као и други попут ње, постоји да се на њој појаве нове душе које расту да би се родиле у вечност . Знаш: на Судњи дан, ниске душе се одвајају од достојних. После Судњег дана на Земљи ће се догодити нови светвреме. То ће бити свет прелазног времена. У њега ће ући не само проклијале душе, већ и део неразвијених, у којима има довољно светлости. Због тога се дешава нови свет, који се зове прелазни и током којег ће израсти нерасли који су ушли у овај свет. Након прелазног времена, душе ће отићи у свет вечности, где ће наставити да расту душом, прелазећи у светове све више и више. У прелазном свету владаре неће именовати људи, јер су владари већ именовани за Свевишњег. Број таквих је 25, од којих су 24 цара и један изнад њих. Али чак и онај изнад њих је попут траве траве испред храста пред оним који ће произвести Судњи дан по казни Свевишњег. Он је онај који ће провести из прелазног света у свет вечности. Неду...

У сваком човеку душа зна да је савест глас Свемогућег . Наш свет је у времену испита. У овом тренутку свако треба да стави закон савести  изнад свих осталих закона. Чак и Савезни закон мора бити састављен због поштовања  закона савести. Спорови између људи и народа могу се решити тражењем одговора на  закон савести. Свето писмо такође треба читати, ослањајући се на глас Свевишњег –  савест.   Пример: пророк Мухамед је био оцрњен тиме што је неко о њему написао јерес, што је  наводно наредио каменовање жене и њено живо сахрањивање и да је, наводно, таква  одлука пророка била свевишња. Ако ово прочитате, слушајући Божји глас у себи,  савести, онда је врло јасно: пророк то није могао учинити. Поготово што му је жена  дошла са покајањем. Речено Вам је да је пророк дошао из милосрђа детету које је жена  зачела од другог потајно од мушкарца. Пророк је показао милост, наводно, у томе што  јој је дао време да роди, да одгаја дете до времена...