Стари завет - Постање 3 - кратко објашњење

Настављамо да објављујемо поглавља из другог дела књиге „Порука: време јединства“ на српском језику. Претходна поглавља се налазе у архиви блога "Гласник":https://glasnik198.blogspot.com/p/arhiva-chlanaka-glasnik.html

1 Змија је била лукавија од свих животиња пољских које створи Господ Бог, па рече: „Да ли вам је заиста Бог рекао да не једете са сваког дрвета у врту?”

2 Жена рече змији: „Ми једемо плодове с дрвећа у врту.

3 Само за дрво усред врта Бог је рекао: ‘Не једите с њега и не дотичите га се да не умрете.’”

4 Тада змија рече жени: „Нећете умрети!

5 Него зна Бог да ће вам се, оног дана кад окусите с њега, отворити очи, па ћете бити као Бог, знајући шта је добро и зло.”

6 Жена виде да је дрво добро за јело, милина за гледање и пожељно ради знања, узе плод његов и окуси, па даде и мужу своме, који је био с њом, и он окуси.

7 Тада им се обома отворише очи и спознаше да су голи, па исплетоше од смоквиног лишћа прегаче.

8 Потом зачуше корак Господа Бога, који је ишао вртом у смирај дана, и сакрише се човек и жена његова од Господа Бога међу дрвећем у врту.

9 Тада Господ Бог позва човека и рече му: „Где си?” .10 Он одговори: „Чух корак твој у врту и уплаших се јер сам го, па се сакрих.” 11 На то му рече: „Ко ти каза да си го? Да ниси јео с дрвета с ког сам ти забранио да једеш?”

12 Тада човек одговори: „Жена коју си ми придодао даде ми с дрвета, па једох.” 13 Господ Бог рече жени: „Зашто си то учинила?” Жена одговори: „Змија ме превари, па једох.”

14 Тада Господ Бог рече змији:

„Пошто си то учинила, нека си проклета међу свим животињама и зверима пољским! На трбуху своме вући ћеш се и прах ћеш јести у све дане свога живота.

15 Ставићу непријатељство између тебе и жене и семена твога и семена њеног, оно ће ти газити главу, а ти ћеш му пету вребати.”

Лажни бог не жели да људи стекну знање. Змија је симбол таме, док је змај симбол светлости и припада чуварима драгоценог знања. Ово је изазвало дебате међу тумачима, што је довело до различитих верзија, укључујући и причу о Тијамат, коју сумерски списи представљају као змаја. У тим причама, Тијамат се назива и првим сланим морем из којег су настали земља и све остало.

У другој верзији, змија се назива Лилит (Жена-Змија), такође позната из сумерских легенди, где је Лилит господарица вода и стваратељка света. Ликови Тијамат и Лилит представљају жену из легенде, која је у различитим сумерским изворима подељена на две фигуре. Због једноставности, обе ће се овде називати Лилит.

Кажу да је змија (Лилит) знала име лажног бога, што значи да је Лилит била снажнија од њега. Верзија да је Лилит била прва Адамова жена је нетачна.

Верзија која повезује Лилит са змајевима је тачна, али то треба схватити метафорично. У неким легендама она је приказана у облику змаја како би се симболизовала природа њених дела. Змај је симбол мудрости, дубоког знања и заштитник просветљених магова.

Важно је такође узети у обзир и превод са хебрејског, где реч „нахаш“ може имати двосмислено значење. Треба обратити пажњу на контекст у којем се користи реч „нахаш“. У једном смислу, може значити „змија“, а у другом „власник знања“.

У стварности, змија није увела Еву у грех, већ ју је заштитила, спречавајући је да остане на нижем нивоу развоја. Када је змија рекла: „Не, нећеш умрети“, није лагала, јер пут ка вечности лежи у стицању знања о тами и светлости током проживљених живота, где је смрт прелазни период између живота, а не смрт која убија душу.

Треба напоменути да поступци лажног бога указују на његово ривалство са правим Богом, јер је тежио да скрати људима пут ка свету среће. Он је створио услове у којима није било оскудице, болести, рада, ратова или неслоге – само изобиље хране и слободног времена за уживање у животу као краљ животиња и земаља које су му додељене.

 

Бог је дозволио лажном богу да створи људе. Али лажни бог је могао да створи само људе без божанске искре, иако им је удахнуо живот. Штавише, створио је људе који нису прошли дугачак пут реинкарнације, од малог организма до људског облика. Адам није прошао пут биљака да би научио вредност живота, нити пут животиња да би сазрео кроз љубав, саосећање итд., и није имао искуства у разликовању добра и зла. Зато Адам, на нивоу своје душе, није био виши од биљке. Могао је само да једе, пије и не ради ништа. Ева је била на истом нивоу.

Међутим, Бог је у тајности ставио Своју искру у Адама и Еву, јер је Бог милостив. Они су морали да проживе много времена да би учили, почели да доносе закључке и развијали ум и искуство.

Тада се Лилит појављује пред Евом. Као што видите, заплет дијалога између "змије" и Еве није једноставан.

У Старом завету, лажни бог заводи људе уговором који их приморава да следе само његове заповести, претећи мучењем у огњу за прекршаје. Заводи их обећањима богатства и моћи на Земљи, што распламсава похлепу, понос итд., водећи их ка прашини. Насупрот томе, Свевишњи нуди избор између прашине и вечности кроз знање добра и зла и пружа апсолутни божански пут учења.

Истовремено, Бог је дозволио присуство два различита учења у светим списима. Да, допустио је ово присуство, јер ништа се не догађа што Свевишњи није допустио. У светим списима светлости дозволио је учење таме од лажног бога, на нивоу на ком је човечанство било у то време.

Како су душе проживљавале живот за животом, почеле су јасније да разликују пут добра од пута зла. Сходно томе, све мање су обраћале пажњу на учења таме и напредовале на путу светлости. Временом, многе душе почеле су да одбацују доктрину таме, иако су служитељи религије наставили да величају целокупне списе, не правећи разлику између таме и светлости. То значи да и спољашња тама и спољашња светлост стварају услове за раст душе. Тамна страна открива пут ка светлости ударцима својим подлим делима, издајама, ратовима, споровима и невољама које произилазе из незнања и подела, док светлост привлачи својом праведношћу, милошћу, љубављу, знањем, верношћу и јединством. Тамна страна мами ниским страстима које воде ка последицама ропства таквим страстима, док светлост води кроз глас Бога – савест. Другим речима, и тама и светлост обављају своје улоге, али на фундаментално различите начине. И тама и светлост потпадају под власт Творца.

 

Они који не расту у својим душама и остају у тами, током свог живота бирају пут ка прашини. На Судњем дану ће схватити да нису били на страни спољашње таме, на страни лажног бога и његових сличних, већ на страни своје унутрашње таме. Унутрашња тама и унутрашња светлост су делови душе. Сваком човеку је, од Свевишњег, дато право да бира хоће ли неговати таму у себи, смањујући светлост, или ће развијати светлост из „искре“ Бога, потискујући таму.

Вратимо се Лилит, јер постоји много питања о њој. Она је више од алегоријске слике створене од фрагмената сумерских легенди. Неки ликови потичу из легенди, али неке легенде су настале из дела стварних бића. Лилит је имала значајан положај у горњем свету (иако не највиши), али није могла да превазиђе препреку звaну самопоуздање. Њено самопоуздање је произашло из њене огромне моћи и изузетног нивоа знања. Као резултат тога, нашла се у фази учења у којој мора препознати своју грешку и превазићи је како би се вратила на свој некадашњи ниво и наставила свој пут ка Богу. Она упорно одбија да се покори, не схватајући да нико не очекује њено покоравање, и не разуме да је њено самопоуздање то што мора да попусти. Лилит је уверена у апсолутност своје исправности, не схватајући да истинска апсолутна исправност припада само Свевишњем.

Многи становници горњег света нису превазишли препреке поноса и таштине, а многа њихова дела су изазвала патњу у средњем свету. То су они који су били заробљени у мочвари ароганције, које су називали боговима, не знајући да су управо ти такозвани „богови“ једном уништили средњи свет, борећи се против дивова средњег света, који су били готово једнаки њима по технологији.

Много несреће је дошло и од бића из доњег света. Тамо није све тако материјално као у средњем свету. Многа од тих бића су без тела — нека су безопасна и једноставна, али друга су опасни и моћни демони. Међутим, за већину становника средњег света, овај свет је подједнако материјалан као и они сами. Никада нису успели да продру у средњи свет и контролисани су од стране демона доњег света. Њихов свет потиче из средњег света који није прошао тест Судњег дана. Они који су прошли тест уздигли су се на виши ниво. Они чији је ниво душе био превише низак претворили су се у прашину. Они са довољним нивоом душе добили су шансу да наставе раст, али је њихов ниво био толико низак да су се, са својим средњим светом, спустили на ниво доњег света.

Управо тим бићима је Исус проповедао након што је испунио Божју мисију у средњем свету током свог првог доласка. Непосредно пре њега, ја (Аслан Уарзијати – напомена преводиоца) сам такође проповедао у доњем свету након што сам испунио Божју мисију у средњем свету и био тамо убијен. Неки становници доњег света су се од тада развили на виши ниво од неких представника средњег света, баш као што су неки становници средњег света развијенији од неких представника горњег света.

Покушали су да ме зауставе, знајући да ће са откривањем књиге време учења завршити и да ће почети време испита за сва три света. То значи да ће на Судњем дану доћи крај „бесмртности“ за душе које нису прошле тест. Горњи свет је био убеђен да ће запечаћена књига бити отворена у њиховом свету. Али Бог је одлучио другачије, видевши горњи свет како пада у понос.

Зато вам кажем, а и моји сапутници говоре о буђењу: ваше душе су пролазиле хиљадама година да би дошле до ове тачке. Немојте пропустити прилику да положите испит!

 

*Библијски текст цитиран из "srpski.global.bible Постање 3"

 

 

Претходно поглавље <--> Наредно поглавље

Комплетну листу објављених поглавља другог дела књиге „Порука – Време Уједињења“ можете пронаћи у архиви блога "Гласник": https://glasnik198.blogspot.com/p/arhiva-chlanaka-glasnik.html

Преузмите књигу „Порука“ (И део) у пдф формату: https://www.ot369.de/slavic-languages/serbian

Видео на српском

Књига и информације о књизи на различитим језицима: https://www.book198.online/docs/Information-about-the-book-Message-in-different-languages 

Телеграм: https://t.me/chatmessage198_serbian